Paralelni svetovi

Ako je svako od nas svet za sebe,

Kako sam tako lako mogla da zaboravim na sebe,

I da se izgubim u tebi,

Lenja i bezvoljna za poglede drugih.

Da se oblačim u najlepše krpice samo za tebe,

Da se prerušavam u vesele likove samo za tebe,

Da se ogolim do ranjivosti,

Da se poništim do nevidljivosti,

Zbog tebe.

Ako je svako od nas svet za sebe,

Ja onda nikada neću moći da razumem tebe,

I ti nikada nećeš moći da razumeš mene.

Osudjeni da ljubimo mnoge i ne volimo nikog, osim sebe,

Živećemo daleki i u bliskosti.

Ili će se jednog dana pojaviti neko,

Neko ko će prigrliti sve moje različitosti,

I ja ću prigrliti njegove,

Voleće moje nesavršenosti,

I ja ću voleti njegove,

Smejaće se mojim manama,

I ja ću se smejati njegovim,

Ustrajaćemo u našim snovima,

Zajedno ruku pod ruku,

Kao dva paralelna univerzuma.