Odlazak prijatelja

Sudbinu si u nasledje doneo ovde,

gde je istorija pojela geografiju.

Toliko si govorio o radosti

Da smo na kraju morali biti tužni.

Toliko si verovao ljudima,

Da si zaboravio da,

kad nema dobrih ljudi,

Nije dobro dobar biti.

Lečio si sve oko sebe,

A svoju si bolest hranio.

Učio si nas disciplini,

A svoje si nerede uzgajao,

kao vinovu lozu na crvenoj zemlji vrličkoj.

Imali smo toliko planova,

A sada nemam prijatelja po rečima,

Da zajedno podelimo nevolju na sitne parčiće,

i pojedemo ih smejući se našim mučiteljima.

Posvećeno prof. dr Petru Bokunu

Misli

Misli gladne doživljaja,

Natopljene bezrazložnom tugom,

Plutaju po površini papira

Razlažu se na reči

Koje ih ograničavaju i krote,

Ne hvatajući smisao.

Površno nije loše,

Loše nije površno.

Neobjašnjiva lepota površnosti

Prepuštanje poznatom,

Opušta misli, atrofira kritiku

Kao poslepodnevna dremka

Priprema nas za nove izazove.

Mrvice reči skupljam,

Da premesim po jeziku,

Da odstoje, da narastu,

Pa da se razliju u pesmu

I podele svima na ravne časti.

Kreativan se kreativnom raduje

Samo onaj ko istinski radi neki kreativni posao, zna da prepozna i ceni tudji, sa poštovanjem. Kreativac ne zna za zavist jer za nju nema kapacitet.

Nekreativan čovek ne razume kreativnog i zato ga ne može voleti. Nekreativan čovek u kreativnom vidi ono što bi mogao biti a nije.

S druge strane, kreativan može i u nekreativnom čoveku videti kreativnost jer on u drugima vidi više nego što oni jesu.

Za kreativnog, kreativnost je najnormalnija pojava samo je za nekreativne, kreativnost čudo. I od kreativnosti se može živeti ali u Srbiji teško. Kreativnost je posao za izabrane. To je poziv.

Kreativne ličnosti su neka vrsta identifikacione ose, oko koje se narodi identifikuju. «Ljudi putokazi». Ponosimo se Teslom i Andrićem. Naši mladi ljudi se danas identifikuju sa našim vrhunskim sportistima poput Novaka Đokovića.

Osnovni problem nacije je problem izgubljenog identiteta. Naša zemlja prolazi kroz krizu identiteta nakon perioda raspada država, rastakanja nacija, mešanja došljaka i starosedelaca. U trenucima krize kreativne ličnosti su svetionici prema kojima se drugi ljudi uspravljaju.

Veličina jednog naroda ne meri se prema broju stanovnika već prema broju kreativnih ličnosti koje ima. Narod koji ne ceni svoje kreativce već se klanja tudjim, gubi svoj identitet. Takva nacija vremenom postaje sintetička i neplodna.

Mi kao da imamo problem da za života priznamo svoje veličine, nego to uvek činimo sa zakašnjenjem. Milena Pavlović Barili nije mogla da nadje zaposlenje u rodnoj Srbiji iako joj se poklonila kreativna scena Evrope toga doba. Nisu je čak primili ni da bude profesor likovnog u rodnom Požarevcu govoreći kako je previše obrazovana za taj položaj.

Dokaz zrelosti jednog društva ogleda se u spremnosti da svoje kreativne lidere istakne i podrži.

Oko svakog kreativca sjati se i odredjeni broj obožavalaca. Obožavaoci žive u uverenju da će ako su blizu kreativnih ličnosti deo «zvezdane prašine» preći i na njih. Oni idealizuju kreativca a kreativac uživa u svojoj idealizovanoj slici. Kreativci su slabi na pohvalu, vole da im se dive.

Kritičari su sa druge strane profesionalni «negatori». Obično «žele a ne mogu»…to jest najčešće nisu mnogo kreativni. 

Teški su na hvali, kao da će na taj način izgubiti nešto od sopstvene vrednosti.

Lako je kritikovati. Kritičko mišljenje naučno je dokazano, zahteva manji mentalni napor od stvaralačkog mišljenja. Lakše je naći razloge zašto nešto ne valja ili nije dobro nego pronaći argumente u prilog nekoj stvari. 

Malo kritičara razume da kada cenimo delo, cenimo čoveka a ceneći čoveka i u njegovim očima rastemo i to nam se povratno vraća.