среда, 26. октобар 2011.


Istina



Istina tvoja i
Istina moja
Hrane se našim željama,
Svadjaju zbog njih,
I ponekad, ponekad se susretnu
I spoje u jeziku ili tišini,
Da bi se ponovo razdvojile,
I svaka na svoju stranu otišla.



Istina tvoja i
Istina moja
Ne liče jedna na drugu,
Ponekad se čak i ne prepoznaju,
U drugima traže svedoke,
U pamćenju se igraju žmurke,
izgube se i jave,
menjaju svoj lik u vremenu,
ne daju nam da živimo sretno.

понедељак, 19. септембар 2011.


Odlazak prijatelja


Sudbinu si u nasledje doneo ovde,
gde je istorija pojela geografiju.
Toliko si govorio o radosti
Da smo na kraju morali biti tužni.
Toliko si verovao ljudima,
Da si zaboravio da,
kad nema dobrih ljudi,
Nije dobro dobar biti.
Lečio si sve oko sebe,
A svoju si bolest hranio.
Učio si nas disciplini,
A svoje si nerede uzgajao,
kao vinovu lozu na crvenoj zemlji vrličkoj.
Imali smo toliko planova,
A sada nemam prijatelja po rečima,
Da zajedno podelimo nevolju na sitne parčiće,
i pojedemo ih smejući se našim mučiteljima.




Posvećeno prof. dr Petru Bokunu

среда, 07. септембар 2011.





Misli



Misli gladne doživljaja,
Natopljene bezrazložnom tugom,
Plutaju po površini papira
Razlažu se na reči
Koje ih ograničavaju i krote,
Ne hvatajući smisao.

Površno nije loše,
Loše nije površno.
Neobjašnjiva lepota površnosti
Prepuštanje poznatom,
Opušta misli, atrofira kritiku
Kao poslepodnevna dremka
Priprema nas za nove izazove.

Mrvice reči skupljam,
Da premesim po jeziku,
Da odstoje, da narastu,
Pa da se razliju u pesmu
I podele svima na ravne časti.


петак, 02. септембар 2011.


Kreativan se kreativnom raduje


Samo onaj ko istinski radi neki kreativni posao, zna da prepozna i ceni tudji, sa poštovanjem. Kreativac ne zna za zavist jer za nju nema kapacitet.
Nekreativan čovek ne razume kreativnog i zato ga ne može voleti. Nekreativan čovek u kreativnom vidi ono što bi mogao biti a nije.
S druge strane, kreativan može i u nekreativnom čoveku videti kreativnost jer on u drugima vidi više nego što oni jesu.

Za kreativnog, kreativnost je najnormalnija pojava samo je za nekreativne, kreativnost čudo. I od kreativnosti se može živeti ali u Srbiji teško. Kreativnost je posao za izabrane. To je poziv.

Kreativne ličnosti su neka vrsta identifikacione ose, oko koje se narodi identifikuju. «Ljudi putokazi». Ponosimo se Teslom i Andrićem. Naši mladi ljudi se danas identifikuju sa našim vrhunskim sportistima poput Novaka Đokovića.

Osnovni problem nacije je problem izgubljenog identiteta. Naša zemlja prolazi kroz krizu identiteta nakon perioda raspada država, rastakanja nacija, mešanja došljaka i starosedelaca. U trenucima krize kreativne ličnosti su svetionici prema kojima se drugi ljudi uspravljaju.
Veličina jednog naroda ne meri se prema broju stanovnika već prema broju kreativnih ličnosti koje ima. Narod koji ne ceni svoje kreativce već se klanja tudjim, gubi svoj identitet. Takva nacija vremenom postaje sintetička i neplodna.


Mi kao da imamo problem da za života priznamo svoje veličine, nego to uvek činimo sa zakašnjenjem. Milena Pavlović Barili nije mogla da nadje zaposlenje u rodnoj Srbiji iako joj se poklonila kreativna scena Evrope toga doba. Nisu je čak primili ni da bude profesor likovnog u rodnom Požarevcu govoreći kako je previše obrazovana za taj položaj.

Dokaz zrelosti jednog društva ogleda se u spremnosti da svoje kreativne lidere istakne i podrži.

Oko svakog kreativca sjati se i odredjeni broj obožavalaca. Obožavaoci žive u uverenju da će ako su blizu kreativnih ličnosti deo «zvezdane prašine» preći i na njih. Oni idealizuju kreativca a kreativac uživa u svojoj idealizovanoj slici. Kreativci su slabi na pohvalu, vole da im se dive.

Kritičari su sa druge strane profesionalni «negatori». Obično «žele a ne mogu»…to jest najčešće nisu mnogo kreativni. 
Teški su na hvali, kao da će na taj način izgubiti nešto od sopstvene vrednosti.
Lako je kritikovati. Kritičko mišljenje naučno je dokazano, zahteva manji mentalni napor od stvaralačkog mišljenja. Lakše je naći razloge zašto nešto ne valja ili nije dobro nego pronaći argumente u prilog nekoj stvari. 
Malo kritičara razume da kada cenimo delo, cenimo čoveka a ceneći čoveka i u njegovim očima rastemo i to nam se povratno vraća. 

понедељак, 29. август 2011.


Na odmoru


Sunce se odmara na mojoj koži,
Oblačim se u more,
Pletem so u kiku,
Pod šeširom slike se roje,
I sve su vesele boje.

Svaki deo tvog tela mi namiguje,
Osmeh zove na dodir,
Lenji smo za razgovore,
I misao drema u hladu borova.
Okrećeš me u svojim rukama,
Kao vetar jedrenjak na plavom moru.


четвртак, 25. август 2011.


Kreativnost kao navika

Kreativnost se danas poima kao veština ljudskog uma i smatra se da svaki čovek bez obzira na svoje specifične predispozicije i potencijale, može izučavanjem i ovladavanjem kreativnim procesima biti kreativniji nego što trenutno jeste ali to i dalje ne znači da će svako postati kreativni genije. Jer, treba reći da se uprkos demokratizaciji koja se dešava i na polju kreativnosti i kreativnog delovanja, vrhunska kreativnost i dalje dešava izuzetno retko.

Ali to ne znači da nemamo “pravo” na kreativnost, na kreativno delovanje. Možda zvuči prejako ili čak i suvišno pisati o pravu svakoga od nas na kreativnost! Jer kreativnost je “velika reč”. Zato je teško biti kreativan. U savremenom društvu u kome živimo, kreativno delovanje nije zabranjeno ali se obeshrabruje. I to najpre u školi. U školi nas uče činjenicama koje sve brže stare, uče nas tačnim i netačnim odgovorima. Uče nas da treba biti korektan i da ne treba praviti greške. Uče nas da pravljenje grešaka vodi ka neprihvatanju, osporavanju, sarkazmu i odbacivanju.  Ako ste drugačiji, mogu da vas proglase za budalu ili ludaka.  Uče nas da budemo praktični i ekonomični i da ne postavljamo previše pitanja iako je radoznalost jedna od bazičnih karakteristika kreativnosti. Kao rezultat svega, većina nas je veoma bojažljiva u pogledu vlastite kreativnosti.

Trebalo bi da sebe disciplinujemo da uvedemo kreativnost u naše svakodnevne aktivnosti.
Svakog dana možemo izdvojiti malo vremena za kreativno mišljenje. Na primer poslednjih petnaest minuta pre spavanja svakog dana možemo posvetiti kreativnom mišljenju. Najvažnije je učiniti „kreativni napor” naterati sebe da razmišljamo o drugačijim, alternativnim putevima, rešenjima, novim idejama čak i onda kada smo zadovoljni trenutnom situacijom, čak i onda kada stvari idu u dobrom smeru. Obično smo prinudjeni da razmišljamo kreativno kada se pojavi neki problem, neka teškoća, neka prepreka koju nije moguće rešiti proverenim, poznatim putem. Treba naterati sebe da razmišljamo kreativno i kada nema problema ili očigledne prepreke. Neki teoretičari poput Sternberga idu toliko daleko da čak tvrde da je i kreativnost navika!

Mi se plašimo da će naši kreativni napori biti uzaludni. Ali nema uzaludnih napora. Mi smo ono što činimo. Nema ćorsokaka jer je svaki put u nepoznato koristan, samo je nekada kreativni ulov veći a nekada manji.

Treba početi sa malim i slaviti male uspehe. Jedan naš proslavljeni pisac je rekao: “Kad napišem rečenicu ili dve u toku dana ja sam veoma zadovoljan!”

Ali mi želimo rezultat i to što pre. Želimo da budemo pametni. Želimo da to uradimo kako treba. Želimo spoljašnju potvrdu vlastite kreativnosti. Veliki apetiti i perfekcionizam često nas udaljavaju od kreativnog delovanja i blokiraju naše kreativne napore.


уторак, 23. август 2011.


Paralelni svetovi


Ako je svako od nas svet za sebe,
Kako sam tako lako mogla da zaboravim na sebe,
I da se izgubim u tebi,
Lenja i bezvoljna za poglede drugih.
Da se oblačim u najlepše krpice samo za tebe,
Da se prerušavam u vesele likove samo za tebe,
Da se ogolim do ranjivosti,
Da se poništim do nevidljivosti,
Zbog tebe.

Ako je svako od nas svet za sebe,
Ja onda nikada neću moći da razumem tebe,
I ti nikada nećeš moći da razumeš mene.
Osudjeni da ljubimo mnoge i ne volimo nikog, osim sebe,
Živećemo daleki i u bliskosti.

Ili će se jednog dana pojaviti neko,
Neko ko će prigrliti sve moje različitosti,
I ja ću prigrliti njegove,
Voleće moje nesavršenosti,
I ja ću voleti njegove,
Smejaće se mojim manama,
I ja ću se smejati njegovim,
Ustrajaćemo u našim snovima,
Zajedno ruku pod ruku,
Kao dva paralelna univerzuma.













петак, 19. август 2011.


Bolje je znati malo o bitnim stvarima nego mnogo o nebitnim



Kreativnost se danas shvata kao jedna od najvećih vrednosti ljudskog uma, mogući odgovor na izlazak iz civilizacijskih ćorsokaka globalne ekonomske krize, opstanak i rast kompanija pa čak i za individualno ostvarenje i srećniji život.

Zašto je kreativnost danas toliko važna da počinje da se sistematski uvodi u velike kompanije kroz programe profesionalne edukacije namenjene top menadžmentu? Zbog čega je toliko važna za lični rast individue?

Svedoci smo velike svetske ekonomske krize, globalnih promena koji dovode do menjanja dinamike tržišta, konkurencije, opšte nestabilnosti i dezorijentacije. Kao da je svet ispao iz vlastitih šina.

Živimo u namrgodjenoj civilizaciji koja ima sve ali nema smisao.

Standardni odgovori u vremenu kriza jednostavno više nisu dovoljni. Vreme je upravo najveći inovator.

Prof. dr Edward De Bono kaže: “Možemo znati istinu o prošlosti ali ne i o budućnosti. Budućnost treba osmisliti , kreirati.”
A za to nam je neophodna kreativnost.

Bombardovani smo ogromnom količinom informacija.
Sve je postalo proračunato. Znamo sastav svačega. Nije nam ostala ni jedna iluzija.

Na individualnom nivou - stiče se utisak da nam je sve dostupno jedinim klikom mišem. Verovatno je samo pitanje vremena kada ćemo svi umesto knjiga na disku dobiti svoj informativni master na kome će se nalaziti sve informacije koje želimo da imamo!

Na nivou kompanija – stiče se utisak da je dovoljno da imamo analize, planove, predvidjanja da bismo uspešno poslovali. Da je dovoljno da imamo “know how iz centrale” da bismo znali da se nosimo sa dnevnim izazovima.  

“Beda obilja” rekli bi neki antropolozi. Jer sve to što imamo nas ne čini boljim, vrednijim, srećnijim.


Živimo u inteligentnom okruženju..svedoci smo razvoja tehnologije, pametnih zgrada…sve manje inteligentni gradjani žive u sve inteligentnijem okruženju.

Moć je oduzeta individui. A to nas čini ranjivima u velikim poslovnim sistemima koji nas melju.

Poslednjih decenija došlo je do strahovite akceleracije - ubrzanje protoka informacija i kapitala na planeti što je u mnogome rezultat razvoja IT.

Ovo ubrzanje je dovelo do vremensko-prostorne kompresije čije su posledice promene u ravnoteži vlasničkih odnosa i odnosa izmedju politike i ekonomije.

Dinamika tržišta, visok stepen takmičenja, fleksibilniji oblici rada utiču na fleksibilnije oblike akumulacije kapitala, ukida se masovno tržište i stvaraju brojne tržišne niše okrenute specifičnim ukusima.

To sve prati širenje opsega potrošnje i brza promena trendova. Posledice su smanjenje kvaliteta i trajnosti proizvoda u najširem smislu reči.

Glad za novim je prinudna. Nametnuta. Sve postaje kvarljiva roba. I ljudi i proizvodi.

Svakog dana opsednuti smo novim fenomenima koje ne znamo ni da imenujemo kaže naša «divna» Divna Vuksanović.  Živimo speed!

Nekada je umetnik godinama radio na jednom svom delu. Veliki Leonardo je slikao 6 godina jednu sliku.

Nekada su naši stari ceo svoj vek radili 1  ili 2 posla.

Jedan veliki konditor nekada je lansirao na tržište 3 nova proizvoda godišnje danas preko 30.

Danas je sve ubrzano...brzina nas troši i umrtvljuje... osudjeni smo na površne odnose, površno obrazovanje, površnu komunikaciju.

Nema vremena za kontemplaciju, za razmišljanje, za kreativnost!

Industrija nam nudi instant rešenja, gotove odgovore. Postanite kreativni za 24 sata! Razmišljajte kao Ajnštajn! 

Ja ne verujem u fast food kreativnost. Kreativnost zahteva vreme. Vreme za razmišljanje, za dokolicu, za igru, za sanjarenje. Za pogreške.  A vreme je danas postalo najskuplji resurs. Njime nam je sve ograničeno, čak i sam život. Kako bi bilo lepo kad bismo imali jedan život da naučimo da živimo a onda jedan da lepo proživimo! 

среда, 17. август 2011.

Homo creator


Mnogi ljudi i danas, kao i hiljadama godina unazad, veruju da je kreativnost nasledna bolest s kojom treba naučiti živeti. I veliki Milorad Pavić je tako mislio kada je napisao da je pisac više od 200 godina, od kada je jedan Pavić u Budimu napisao knjigu poezije. A ja nekako mislim da se kreativnost više osvaja i to ciglu po ciglu, nego što se nasledjuje. Jer i u 21. veku naučnici nisu otkrili gen za kreativnost. Ona je uvek iznenadjujuća. Zato nam je neuhvatljiva.

Kada se desi, kada nastane neki kreativni proizvod: knjiga, pesma ili slika onda je lako, ali sam proces stvaranja ostaje tajna. Često i za same umetnike. Često se desi da neki obožavalac pridje umetniku kome se divi i upita ga: «A kako Vi to radite?». Mnogi prećute odgovor. Ne zato što ne žele da kažu, već jer ni sami ne znaju odgovor. 

Iznenaditi samog sebe. Valjda bi to trebalo da bude prvi zahtev za svakoga ko želi da pruži nešto novo. Jer ni mi sami ne znamo šta sve možemo. Nikad ne znaš šta će se dogoditi kad počneš da nižeš reči po papiru. Da ih prekrajaš, kombinuješ, dodaješ, oduzimaš… To se ne da naslutiti. I to te i vuče napred. Kad bi sve bilo jasno, bilo bi dosadno.

Ponekad u nama progovori ne nešto što jesmo nego i nešto što slučajno nismo postali.

Čovek uvek može više nego što daje i što misli da može. 

Svako je vajar svog vlastitog lika. 

Pesnikinja Ana Ahmatova lepo i mudro kaže: «Čovek ne poznaje svoje obale« a naš veliki filosof Djuro Šušnjić u svojoj knjizi Žetva značenja kaže to na svoj način: « Ono što jesmo, srećom ne postajemo jednom zauvek već svaki dan ponešto dodajemo i ponešto oduzimamo našem nasledjenom prtljagu, sposobni da uzvratno delujemo na njega“.

Čovek je nedovršeno biće. Jedino biće koje stvarajući, izgradjuje svet oko sebe i samog sebe. Pronadjite kreativca u sebi i izgradite kreativca od sebe.