Odlazak prijatelja

Sudbinu si u nasledje doneo ovde,

gde je istorija pojela geografiju.

Toliko si govorio o radosti

Da smo na kraju morali biti tužni.

Toliko si verovao ljudima,

Da si zaboravio da,

kad nema dobrih ljudi,

Nije dobro dobar biti.

Lečio si sve oko sebe,

A svoju si bolest hranio.

Učio si nas disciplini,

A svoje si nerede uzgajao,

kao vinovu lozu na crvenoj zemlji vrličkoj.

Imali smo toliko planova,

A sada nemam prijatelja po rečima,

Da zajedno podelimo nevolju na sitne parčiće,

i pojedemo ih smejući se našim mučiteljima.

Posvećeno prof. dr Petru Bokunu